Šećerna bolest je hronično, neizlečivo oboljenje. Dijabetes se najčešće javlja u starijem životnom dobu, međutim, poslednjih godina uočeno je da sve više mladih ljudi oboleva od ove bolesti. To je, verovatno, posledica modernog načina života, stresa a posebno nepravilne ishrane i gojaznosti. Osnovna karakteristika je trajno povišen nivo glukoze u krvi. Nastaje usled smanjene sekrecije ili smanjenog dejstva insulina. Takođe, nasledni faktor ima veoma važnu ulogu u nastanku bolesti.
Ćelije našeg organizma koriste glukozu za normalno funkcionisanje. Glukoza se do ćelija prenosi pomoću insulina. Insulin se stvara u pankreasu. Kada insulina nema dovoljo ili je njegovo dejstvo smanjeno organizam ne može da iskoristi glukozu što uslovljava povećanje njene koncentracije u krvi. Usled lošeg metabolizma glukoze ( ali i masti i proteina) nastaju promene na krvnim sudovima srca, nervnog sistema, bubrega, očiju i drugih organa. Tada mogu da se osete posledice dijabetesa dok su kod početnih faza dijabetesa one gotovo neprimetne i diskretne. Zbog toga su važne redovne kontrole glikemije u krvi, naročito ako imate faktore rizika. Važan faktor rizika je nasleđe. Međutim, važno je reći da se nasleđem prenosi sklonost ka oboljevanju a ne bolest. Zato je važna prevencija. Drugi uzroci nastanka dijabetesa su oboljenja pankreasa, alkoholizam, oboljenja hipofize, nadbubrežne žlezde, štitaste žlezde…Ono na šta svako može da utiče jeste stil života. Naime, vrlo važni faktori za nastanak šećerne bolesti su i preobilna ishrana, veće količine slatkiša, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, neki lekovi…

DA LI, MOŽDA, IMAM DIJABETES?

– obilno i često mokrenje
– osećaj gladi tokom celog dana
– uzimanje veće količine hrane
– izmerena glukoza u krvi iznad 7 mmol/l na tašte
– povrede i rane na telu koje teško zarastaju
– poremećena polna funkcija, problemi u upražnjavanju seksualne aktivnosti
– pojava učestalih infekcija i svraba kože i polnih organa
– član porodice ima dijabetes
– iznenadni gubitak telesne težine, mršavljenje
– stalan osećaj žeđi
– zamućen vid
– stalan umor i pospanost
– suvoća usta
– slabost, malaksalost
– ukočenost ili utrnulost šaka, stopala, žarenje u stopalima

Ako imate neki od ovih problema ili više njih i ako traju duže od nedelju dana obratite se Vašem lekaru za pomoć.

KAKO OTKRITI DA LI STE IZLOŽENI RIZIKU OD OBOLJEVANJA OD ŠEĆERNE BOLESTI?
Vaš lekar će:
– porazgovarati sa Vama o Vašem načinu života, navikama
– pitaće Vas da li je neko u porodici bolovao od šećerne bolesti
– izmeriće Vam telesnu težinu i visinu, obim struka
– uradićete osnovne laboratorijske analize, izmeriti arterijski krvni pritisak i uraditi EKG
– izmerićete vrednost šećera u krvi dva puta za redom u razmaku od 2-3 dana i, po potrebi, uradićete tzv. OGTT test

Na osnovu prikupljenih podataka Vaš lekar će Vam objasniti kako da se dalje ponašate i, ukoliko je potrebno, da korigujete svoje životne navike.

Vodite računa o svom zdravlju. Kontrolišite redovno nivo šećera u krvi. Promenite životne navike. Sprečićete dijabetes ili njegove komplikacije.