Koronavirus – laboratorijski virus ili grip?
Koronavirus
photo credit: http://www.uais.rs/covid-19-preporuke-2/
SARS-CoV-2 ili Covid-19 nije nikakva vrsta gripa i nije napravljen u laboratoriji. Covid-19 pripada porodici koronavirusa. Koronavirusi posmatrani pod elektronskim mikroskopom imaju proteinske izrasline što liči na krunu (lat. corona). Zove se Covid-19 iz ovih razloga: „CO“ za korona, „VI“ za virus, „D“ za bolest, a 19 za 2019. kada je otkriven. Sličan je u 90% genetskog materijala sa koronavirusom koji su potekli od slepih miševa. Neki koronavirusi, kao ovaj „naš“, izazivaju respiratorne infekcije. SARS-CoV and MERS-CoV su izazivali epidemije predhodnih godina.
Kako zapravo izgleda obolevanje od koronavirusa?
- Inkubacija koronavirusa je dve nedelje. Osoba je zarazna od trenutka inficiranja do dve nedelje nakon pojave simptoma.
- Osobe koje dolaze iz rizičnih područja moraju da ostanu u izolaciji 28 dana.
- Simptomi su: visoka temperatura, suvi kašalj, otežano disanje. Mogu se javiti i kijanje, pun nos, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, bol u grudima, iskašljavanje, delirijum, proliv.
- 80,9% ima lakše ili nikakve simptome.
- 13,8% zaraženih završi na intenzivnoj nezi na respiratoru.
- 4.7% razvije respiratornu insuficijenciju, MODS i septični šok.
- Covid-19 u Italiji je dosad u najgoroj nedelji ubio 23 puta više ljudi nego grip u najgoroj nedelji 2019.
- Potrebno je da se leči 2-3 nedelje samo da bi prošla kritična faza.
- SARS-CoV-2 ima čak 10 do 20 puta veći afinitet da se veže za ljudske ćelije nego SARS-CoV koji je uzrokovao SARS.
- Oko 50% čovečanstva trebalo bi da preboli Covid-19 da bi rizične grupe imale zaštitu kolektivnog imuniteta.
- Prenosivost je oko 2.5. Kod sezonskog gripa je 1,3. To je teoretski broj ljudi koji jedna osoba može da zarazi, ali ta brojka zavisi od mnogo faktora.
- Studija slučajeva provincije Hubei iz februara pokazuje da su 2.2% obolelih činili mlađi od 19 godina. Studija slučajeva provincije Šenzen iz marta pokazuje da je 7%-8% dece koja su bila u kontaktu sa koronavirusom razvija bolest, ali mahom lakši obik.
- Neki koronavirusi mogu da napadnu pse, ali nije potvrđeno da se Covid-19 prenosi sa životinja na ljude.
- Na osnovu grafikona obolevanja u Vuhanu, a isti je šablon potvrđen i na primeru Francuske i Španije, očekuje se da je realan broj zaraženih najmanje nekoliko desetina puta veći od registrovanih. Vrlo brzo, za oko mesec dana, se dolazi do brojke od nekoliko hiljada na zemlje od oko 50ak miliona ljudi. U Srbiji je za preko 25 000 potvrđenih slučajeva, skoro 20 000 izlečenih, a preminulo je 573 ljudi do kraja jula, ali je pitanje kakvo je naše stanje sa testovima.
Kako se prenosi koronavirus?
Prenosi se preko prljavih ruku i udisanjem micela (nakupina ćelija plućne sluzi koji kao u lopticu uvijaju virus).
Micele nakon kašljanja lete do 2m. Zato se kaže da se prenosi aerosolom, to jest, kapljičnim česticama raspršenim u vazduhu. Ako kašljete ili kijate u zatvorenom prostoru, virus opstaje tri sata. Napolju dolazi do disperzije čestica virusa pa je rizik za prenošenje znatno manji i akrivnost mu se nakon dva sata smanjuje. Ipak, to nikako ne opravdava nenošenje maske jer svakako mora da ostane u vazduhu, samo je manja šansa da dođe do vas.
Preko 200 naučnika poslalo je otvoreno pismo SZO da ne potcenjuju prenos preko vazduha. To ide na štetu zaštite od prenosa u zatvorenom. To je zapravo presudno jer naglašava važnost nošenja maske i na otvorenom i u unutrašnjosti i poštovanje rastojanja od 1,5 m.
Prenosi se i fekooralno (kada posle odlaska u toalet ne operete ruke).
2-3 dana opstaje na metalu, 3 dana na plastici, 4 dana na staklu, 24 sata na kartonu.
Paketi iz zaraženih područja, recimo, iz Kine su bezbedni, jer u paketima nema dovoljno vlažnog vazduha i kiseonika da bi se virus razvijao, a i predugo putuju i još se dezinfikuju.
Najopasnije su kvake, korpe u supermarketima, liftovi, gelenderi, šipke u autobusu, a naročito mobilni telefon.
Kako se zaštititi od koronavirusa?
Dezinfekcija ruku se odvija sa 70% alkoholom (slabiji ne deluje, jači uništava kožu). Telefon, čak i ekran, slobodno očistite alkoholom.
Podove, kupatilo i nameštaj brišite Domestosom ili alkoholom preko 70%. Hlorna dezinfekciona sredstva su dobra,. ali zaštitite oči i usta. Hidrogen i hipermangan ne štite kožu dovoljno. Vredi persirćetna kiselina. Asepsol jeste na listi dezinficijenasa pogodnih za koronavirus, ali još oko toga ima neslaganja u struci. Ono „uputstvo“ za pravljenje asepsola koje kruži internetom je netačno.
Ruke perite 40 sekundi temeljno prilikom izlasaka i ulaska u kuću i kod osetljivih grupa, pre pripreme jela.
Javna vrata otvarajte laktom.
Dezinfikujte kvake alkoholom 70%.
UV zračenje ubija koronavirus, ali ne u vidu sunčeve svetlosti! Postoje posebne lampe sa UV zračenjem koje služe za dezinfekciju.
Ukoliko je moguće, kad dođete kući tuširajte se, operite kosu i bacite odelo na pranje.
Prskajte spoljnu odeću alkoholom i gledajte da jakna i obuća ostanu makar u hodniku.
Maska
Maska je najbolje rešenje, bilo jednokratna bilo pravljena. Maska mora prekrivati nos i usta i dobro vezana iza ušiju. Ako je sami pravite, otkuvajte je i dezinfikujte je peglanjem. Pravljena maska treba da je pamučna, ali u nedostatku boljeg i papir će vas štititi. Zapravo, papirni ubrusi su jedna od preporuka za za materijale za pravljenje maski. Važna napomena: maske nositi najviše dva sata! Ako se pokvasi, skinite je. Maska štiti nosioca. Ali kad bismo je svi nosili nosili, ovde ne bi bilo problema, zar ne? Recimo, zašto prdeži prolaze kroz gaće i farmerke a covid-19 ne može proći kroz tkaninu? Da. Neko je ovo zaista pitao. Odgovor je: covid-19 se nalazi u Fligeovim kapima, to je voda zapravo, a prdežo su (obično) gas. Kao kad mokrite u bazenu bez kupaćih gaća. Zamislite da neko ima gaće, a neko ne. A sad zamislite da svi piškimo u gaće u bazenu. U kojim slučajevima postoji manji mokraće u bazenu?
Vidite?
Takođe, maska Vam neće otežati disanje. To je samo psiha, ništa drugo. Lekar je merio saturaciji sa ili bez maske. To je zasićenost kiseonikom. To pokazuje gušite li se ili ne. Pokazano je da je saturacija ista i sa maskom i bez. To je samo efekat histerije.
Evo lekara koji je izvršio taj eksperiment.
https://www.facebook.com/13312631635/posts/10158526465416636/
Evo i lepog objašnjenja kako napraviti masku:
Nosite rukavice. Gledajte da budu vaš broj. Navlačite ih i skidajte vukući ih za ivicu, jer je u protivnom besmisleno da ih trošite.
Izbegavajte da dodirujete lice, pogotovo nos.
Kojajte i kažljite u maramicu ili lakat, nikako u ruku!
Izbegavajte grljenje i ljubljenje kad god je moguće.
Izbegnite redove, okupljanja, gužve.
Nemojte odlaziti kod rizičnih grupa ako ne morate.
Neka bude kontakt između vas i drugih ljudi u javnosti najmanje 1m.
Ne morate imati simptome da biste nekog zarazili i tada ste klicinoša.
Smrtnost od koronavirusa
Koronavirusom su ugroženi imunodeficijentni (ljudi sa iz bilo kog razloga smanjenim imunitetom), ljudi koji pate od hroničnih bolesti, pogotovo dijabetičari, ljudi sa problemima koje karakteriše povećano zgrušavanje krvi (ljudi koji su imali infarkt, vensku trombozu, DIK i sl.), ljudi sa opstruktivnim bolestima pluča (astma, HOBP, hronični bronhitis), a spisak se samo povećava.
Sajt Worldmeters daje podatke o kovidu na dnevnoj bazi. 1 700 00 je trenutno zaraženo, a, više od 20 000 je umrlo od kovida 19.
Smrtnost od kovida 19 je 3, 4%, ali još uvek je teško reći.
Smrt nastupa za dve nedelje od pojave prvih simptoma, a oko mesec dana od inficiranja.
U Kini smrtnost je bila 3,4-6%, negde se kretala u i do 33%. To je zato što se nije odmah shvatio o čemu se radi i nisu se na vreme lečili i rizične grupe se nisu preventivno zaštitile. Realan procenat je 4%.
Poređenja radi, smrtnost sezonskog gripa manja je od 0,1%. Smrtnost Covid-19 je 10-30 puta veća nego za grip.
Za muškarce je smrtnost 2,8% a za žene 1,7%. Za starije smrtnost je oko 14%. Nije malo, realno.
Zemlje koje su se pripremile (na vreme naredile izolaciju, opšte mere zaštite od respiratornih infekcija, zatvorile škole i zabranile velika okupljanja) imaće smrtnost oko 0,5%-0,9%. One koje su pustile virus da se razmahne imaće smrtnost 3%-5%. Zemlje koje brzo reaguju smanjuju smrtnost deset puta.
Ispitano je 18% slučajeva u Italiji. Od toga, više od 99% su imali već postojeće bolesti. 75% hipertenzija, 35% dijabetes, trećina sa srčanom bolešću. Za svaki slučaj da naglasim, ove bolesti su često udružene, nije greška u sabiranju. Razboljevali su se mahom 60-godišnjaci, a umirali 80-godišnjaci. Njih čuvamo izolacijom.
Zabluda je da mladi ne umiru. Baš u Italiji, četvrtina obolelih su između 19 i 55 godina, od toga se petina razboli teško, a manje od 5% umre. Ali se događa.
Koronavirus i izolacija?
Izolacijom se smanjuje kontakt među ljudima te se smanjuje opcija prenosa virusa.
Inkubacija koronavirusa traje dve nedelje pa osoba koja je bila u rizičnom području mora da bude izolovana toliko, jer može da bude kliconoša. Svi tokom te dve nedelje možemo biti kliconoše ako smo oboleli.
Ostajanje kod kuće, pa ni izolacija, nisu karantin. Karantin je potpun prekid kontakta. Ostajanje kod kuće e skoro besmisleno ako već odlazite na posao i u prodavnicu, pa možete i otići kod komšinice na kafu. Ipak, što je manje kontakta to bolje.
Nakon izolacije pojava novih slučajeva se sa 40% povećavanja broja novih slučajeva svakog dana spusti nakon par dana do 20, pa čak i 10%.
Pogotovo je razumno izbegavati rizične grupe. Onima na koje sumnjate da su zaraženi ili su u rizičnoj grupi nemojte prilaziti na manje od metar, a ponajmanje ih grliti i ljubiti. Ali nemojte ih zaboravljati. Ako znate da je neko u izolaciji donesite mu hranu pred vratima, čujte se telefonom, učinite im sve što možete.
Koronavirus – test?
Koronavirus jeste test. Koliko smo odgovorni prema sebi i drugima. Koliko smo disciplinovani. Koliko smo društveno svesni. Humani.
Ne zna se koliko će ovo trajati. Neke slobodne procene su da će najgori deo biti gotov do juna, ali da će kraj doći tek za godinu dana.
Još nešto. Ako jedan pokupi sve maske, rukvice i dezinfekciona sredstva drugi će slobodnije širiti virus, maska jesta korisna, ali nije čarobna, bolje je da je silimo sa manje projektila.
Ako nađete članak „italijanskog doktora“, znajte da je iz njega sve netačno osim da se zove korona.
Beli luk ne ubija ništa sem društvenog ugleda i ukus jela ako ne znate da ga koristite. Mada je to dobar način da smanjite kontakt s ljudima. Rakija i votka su preslabe kao dezinficijensi za ovo jer nemaju dovoljno etanola.
Da li kovid-19 zaista utiče na mozak ?
Covid-19 smanjuje nivo kiseonika u mozgu (hipoksija). Covid-19 može zaraziti mozak i kičmu. Uglavnom su ove manifestacije iste svuda u svetu, ali još nije u potpunosti utvrđeno šta covid-19 definitivno čini našem mozgu. Većina efekata je sekundarna, odnosno, ne uzrokuje ih direktno virus. Studija u Lancet Psichiatry otkrila je neurološke probleme u 125 teških slučajeva covid-19 u bolnicama u Velikoj Britaniji. Trećina je imala vrlo opasne neurološke komplikacije. MRI može da dijagnostikuje sve ovo, ali nije korisno kao preventivni dijagnostički postupak ili skrining.
Kovid 19 osobu čini dezorijentisanu i zbunjenu, ali uglavnom na kratko. Ako hipoksija napreduje, može nam dati diseminirane upale po mozgu i halucinacije. Takođe, može stvoriti krvarenje i moždani udar čak i kod mlađih pacijenata. Zgrušavanje krvi je posebno važno jer kovid 19 pogađa većinu ljudi sa hroničnom bolešću, uključujući demenciju, dijabetes i vensku trombozu, a sve su to stanja u kojima dodatno zgrušavanje krvi može biti smrtonosno. Može da ubrza kognitivno oštećenje kod starijih osoba.
Ono što je zanimljivo jeste da postoje indikacije da nam covid-19 može dati postinfektivni Guillain-Barre sindrom. To je autoimuna bolest koja čini da vaš imuni sistem napada vaš nervni sistem.
Kako znamo ko je zaražen?
PCR
Postoje dva tipa ispitivanja za Covid-19. PCR i serologija. PCR je, najprostije rečeno, mašina koja detektuje DNK i RNK uzorke. Covid-19 je RNK virus. Ovde PCR detektuje dva karakteristična gena od 100 nukleotida kao oznaku specifično za covid-19. Smatra se da je PCR tačan 70% u ovom slučaju. To znači da su od 10 negtivnih tri zapravo pozitivna. PCR test bi trebalo da je 100% tačan i ne znamo zašto se ovo događa. Serologija traži antitela, ćelije koje stvara specifičan imunitet specijalno za određeni napadač – antigen. Antitela se ne registtruju prvih osam dana, a možda i duže. PCR je ovde razumna opcija. Radi se uzimanjem brisa nosnog dela ždrela.
Postoji li lek?
Lek kao takav zasad nije potvrđen. Ipak, nekoliko lekova se pokazalo efikasnim. Valja napomenuti da je to mali broj ispitanika.
Jedan pacijent u Italiiji ozdravio je nakon što je primio eksperimentalni lek Remdesivir.
U jednoj studiji, 91% pacijenata u Vuhanu i Šenženu lečenih favipiravirom pokazalo je rentgenski utvrđeno poboljašanje, u odnosu na isti ishod kod 62% koji nisu primili pomenuti lek.
Spominje se i potencijalni uspeh hidrohlorokina (lek za malariju).
Postoji i opcija da obolelima kao lek daju antitela iz plazme ili seruma osobe koja je već preležala.
Ovo nikako nije dovoljno da se veruje u te lekove.
Imajmo na umu da se još uvek ne poznaje ovaj virus detaljno. Nov je. Na primer, ne znamo zasigurno da li ostavlja imunitet, samo se tako tvrdi iako niko nije uradio ostaju li antitela na njega u serumu. Ovo je briga koju je izrazila Ana Gligić, doktorka koja je rukovodila timom koji je radio na kontroli variole vere i radila sa SZO. Ona je ukazala i na slabljenje virusa kroz više paraža u populaciji.
Ona, a i drugi stručnjaci, tvrde da je za vakcinu potrebno 18 meseci. Međutim, to je kada se ispoštuju svi protokoli. Ovo je hitan slučaj. Razumete, kao kada je test gotov za nekoliko sati, a vi čekate par dana jer je velika gužva? Tako je i ovde.
Evo u kojoj su fazi vakcine protiv kovida 19 delom sveta.
Ova koje prva je u trećoj fazi. Praktično, to znači da je realno da je očekujemo u oktobru. I opet može da se desi da na nekom delu provere ne uspe. A ako dolazi do mutiranja, pogotovo u toku same pasaže, kao kod gripa, vakcinu će biti još teže napraviti.
Neke zablude o koronavirusu
Ne, covid-19 nije napravljen od HIV virusa, haha.
Preuzeto od dr Isidore Stanković
Dojenjem se ne prenosi koronavirus.
Iako je bilo navoda da su brufen i ACEinhibitori (lekovi za visok pritisak) otežavajući faktor izlečenja, smatra se da se to odnosi na izolovanu grupu pacijenata. Još uvek treba da se utvrdi kako je do tog zaključka došlo. Da bi zaključak u studiji bio validan, moraju da se ispune strogi kriterijumi, među njima i boj pacijenata, jednaki demografski podaci, kontrolna i eksperimentalna grupa vezano za pojam koji pratite, i to je sve maksimalno pojednostavljeno. Imate nekoliko vrsta studija. Samo izučavanju vrsta studija i načinu njihovog sastavljanja posvećen je čitav semestar na doktorskim studijama, i to samo da didaktički usvojite temu. Inače bi svako mogao da prati bilo šta, uporedi i to zapiše.
Za Boga miloga, ne grgoćite vodu na 15 minuta i ne mislite da možete da pojedete virus. A još manje da će uginuti na temperaturi preko one koja je za 10 stepeni niža od vaše normalne, a sebi merite temperaturu da vidite imate li virus. Nebeski zdrav razum opet briljira. Inače, umire na 56 stepeni.
Zašto ne možemo samo da se izložimo virusu i završimo s tim?
Problem je u tome što su ga zasad samo identifikovali i uglavnom ne znaju kako se ponaša. Znaju da spike proteini imaju veliki afinitet za vezivanje za ljudski ACE2 receptor i zasad je to to. To se desilo zbog mutacije. Afinitet ranijih sojeva je bio slabiji ali i dalje je pravio ozbiljne respiratorne infekcije i to su znali još 2008. Odavno se upozorava na ovu pandemiju baš zbog opasnosti od ovakvih mutacija. Zasad imamo bukvalno samo epidemiološke procene i to empirijske, na osnovu poznavanja koronavirusa kao takvih, infekcija gornjeg respiratornog trakta uopšte i iskustva predhodno pogođenih zemalja. Oprečna su i mišljenja o kolektivnom imunitetu. Jasno da bi najbolje bilo da odjednom napravi prvu pasažu i bliže smo stvaranju kolektivnog imuniteta ako postoji. Time smo, bar za ovaj soj, napravili kolektivan imunitet. Dok ne mutira upravo zato što ga ne sečemo u korenu ni vakcinom ni nikako pa ima prostora da eventualno pravi šiftove. Problem je u tome što sve i da imaš petlju i savesti da žrtvuješ neki deo rizične populacije, ostaje problem preopterećenosti zdravstvenog sistema čak i u najrazvijenijim zemljama. To se dešava i sad tamo iako pokušavaju da razvuku krivu, viđamo svakog dana slike kako leže po hodnicima. Otud ideja o izolaciji.
Imamo dve opcije. Da pokušamo da ravučemo krivu i samo da se oslonimo na socijalno distanciranje i mere prevencije je jedna. Druga je da odmah izložimo celu populaciju, a to bi be samo opretetilo zdravstveni sistem, nego podrazumevalo opšti monitoring zaraženih i opšti karantin 24 sata.
Šta da radimo?
Junačenje, teorije zavere, zamena teza i ostalo pametovanje sada nisu opcija. Sve i da je sve to tačno, nijedan pošten čovek ne bi ugrozio sebe i rizične grupe ako mu onaj kome je to posao govori da je epidemija. Neće ga ubiti da jedno mesec dana ne šenluči, pere ruke i presvlači se, ne žvalavi narod, ne lupeta gluposti u javnosti i ne poziva na neodgovornost. Makar za svaki slučaj.
Ne zaboravite sve one anksiozne ljude i sve one kojima je to deo stanja. Takođe, neki ljudi su prirodno skloni panici. Da ne pominjemo razorne efekte izolacije na psihu. Pogotovo u zemlji koja ima krize na svakih nekoliko godina, uglavnom egzistencijalne. Ipak je i informacija o broju obolelih nepoydana jer se negde testiraju samo rizične grupe, negde malo ljudi, kako gde. Porodični odnosi su u najboljem slučaju nedefinisani. Sve je više depresivnih, anksioznih, ljudi koji imaju nizak prag tolerancije, a nasilje raste. Budimo oprezni. Ni ekonomski momenat nije zanemariv, ali time neka se bavi neko kome je to struka.
Čisto da neko ne dobije ideje, koronarna pneumonija nema veze sa korona virusom, samo je zapaljenje u plućima kružnog oblika. Corona ili kruna, venac, krug. Promene su jasno definisane konsolidacije koje lekare podsete na tumor. Kao što je u Ring a ring a roses (ista melodija i igra kao Ringe ringe raja) ring označavalo crveni „prsten“ ili „venac“ koji je zapravo bio osip na koži kod bubonske kuge. Koronavirus izaziva virusnu pneumoniju koja izgleda mnogo drugačije na snimku. Virusne pneumonije imaju širok spektar manifestacija na snimku, uglavnom su nekonsolidovane mikro i makronudularne promene, ali zavisi od okolnosti.
Kragujmedik je i dalje otvoren. Bolnica je prebukirana, a i nije baš razumno odlaziti tamo, ko zna na koga sve možete naleteti. Pozovite, zakažite. Uz najbolje mere zaštite i sa najboljim stručnjaima ukazaćemo Vam pažnju kao da nije korona.
Nemojmo paničiti. Sprovodimo mere zaštite i uklonimo se koliko možemo. Ipak, ne možemo se pripremiti na sve. Nemojmo pustošiti rafove kao da je hiperinflacija, jer prvo nije soldarno, drugo besmisleno je, niti ćemo dugo biti u vanrednom stanju niti će nam deseti deo od toga koristiti. Sad je najbolji trenutak da se pokažemo ljudima. Tužno je samo što nam je za to trebala korona.
Izvori:
https://www.livescience.com/how-coronavirus-tests-work.html
https://www.unicef.org/serbia/%C5%A1ta-treba-da-znate-o-korona-virusu-da-biste-za%C5%A1titili-sebe-svoju-decu-i-porodicu?fbclid = IwAR1SSvMnPu16b8X5g9NuqQjocHta0LdxlNJbpVZHLtqJG507LVX5qEajvLs
https://hub.jhu.edu/2020/03/13/covid-19-antibody-sera-arturo-casadevall/
https://zoran-vujcic.blogspot.com/2020/03/hemijom-protiv-virusa-covid-19.html
https://zoran-vujcic.blogspot.com/2020/03/distanca-maska-i-drugaciji-seks-popuno.html
https://www.bloomberg.com/news/articles/2020-03-18/99-of-those-who-died-from-virus-had-other-illness-italy-says?utm_campaign=pol&utm_medium=bd&utm_source= applenews & fbclid = IwAR1-X72D7t28f_HrPnX3ZvMzJ4s4g_o_lytvJNkn6y7a-Ruwo5bI8OsueHs
https://www.index.hr/vijesti/clanak/kada-ce-ovo-zavrsiti/2165389.aspx
https://www.helpguide.org/articles/anxiety/coronavirus-anxiety.htm
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18931070
https://www.livescience.com/coronavirus-testing-us-states.html
https://theconversation.com/how-coronavirus-affects-the-brain-141100
https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMc2009787
https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMc2009787
https://www.dw.com/en/coronavirus-brain-damage/a-54111054
https://pubs.rsna.org/doi/10.1148/radiol.2020202222
https://www.thelancet.com/journals/lanpsy/article/PIIS2215-0366(20)30287-X/fulltext
https://www.worldometers.info/coronavirus/coronavirus-death-rate/
https://www.bbc.com/news/world-53329946