Maligni melanom postaje ozbiljan problem u Srbiji koji ugrožava sve grupe stanovništva. Terapija se usavršava, ali obolelima iz Srbije je, nažalost, teško dostupna. Ukoliko se ne otkrije na vreme, maligni melanom je smrtonosan u vrlo kratkom roku.

Klinika Kragujmedik je prepoznala ovaj problem i nabavila dermatoskop.

Šta treba da znamo o malignom melanomu?

Kada je otkriven maligni melanom?

Prvi opis promene na koži koje upućuju  na melanom dao je Hipokrat u 5. veku p. n. e. Termin melanom uvodi Robert Carsswell 1834. Breslow uvodi i određivanje debljine melanoma kao glavnog kriterijuma za dijagnozu. 1916. C. Zeiss konstruiše prvi biokularni dermatoskop.

Kako izgleda maligni melanom?

Maligni melanom je maligna promena melanocita. Melanociti su ćelije koje daju pigment koži, sluzokoži i očima.

Maligni melanom na koži se javlja kao tačkica ili novi ili promenjeni mladež.

Mladež je nepravilnog oblika, plavičaste, crvene ili mrke boje koja se često menja.

Nekada brzo raste, a nekad sporo.

Može biti na koži, na sluzokoži, u oku ili ispod nokta.

Može biti u nivou kože, ali i ispod.

Može da naraste i do nekoliko cm.

Ko može da oboli od malignog melanoma?

Od malignog melanoma oboljevaju sve uzrasne grupe, pogotovo ljudi od 30-50 godine.

Melanom je najopasniji oblik raka kože.

Ugroženi su ljudi koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu /neko u porodici je već oboleo od malignog melanoma ili druge maligne bolesti/

U mlađem dobu, ugroženije su žene.

Postoji mnogo vrsta melanoma i ne šire se i ne rastu svi jednakom brzinom.

Kod samo 20% obolelih se maligni melanom otkrije u ranom stadijumu.

80 % malignog melanoma se dijagnostikuje u kasnoj fazi.

Samo trećina melanoma se javlja u već postojećem mladežu, a kod 70% pacijenata na prethodno neizmenjenoj koži.

Stopa obolevanja od melanoma u Srbiji je oko 8,5 na 100.000 muškaraca i 5,9 na 100.000 kod žena.

Ukoliko imate više od 50 mladeža, nužno je da posetite lekara.

Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, melanom je 100 odsto izlečiv

Postoji više vrsta melanoma, neki se šire brže, dok nekima proces rasta traje duži period.

Nekada Vas maligni melanom može ubiti za samo nekoliko meseci.

Srbija je predhodnih godina bila među zemljama sa najnižim rizikom od malignog melanoma. Ipak,  broj obolelih povećava svakih pet godina za 20%. Naime, kvarcovanje mladih je sve češće. A smatra se da je to uzrok povećanog javljanja malignog melanoma. Mehanička oštećenja kao što je manikir i povreda mladeža, recimo grudnjakom, nisu nimalo naivna te neretko mogu uzrokovati maligni melanom. Takođe, u Srbiji ima mnogo ljudi koji leti, kad je najveća osunčanost, na prostorima sa najvećom insolacijom (direktnim dejstvom Sunčevih zraka) po čitav dan rade na branju malina, ali i kupina i šljiva. Neki poslodavci prekidaju rad, oko podneva kada je najopasnije, ali to, nažalost, nije dovoljno. Takođe, važno je imati na umu da Vas odeća neće zaštititi ukoliko je UV zračenje jako, jer je ono probija. Ozonski omotač se bitno popravio poslednjih godina, ali je i dalje jako oštećen.

Prevencija malignog melanoma

Svakako treba izbegavati boravak napolju leti između 11 i 17h.

Kad god je moguće, pokrijte kožu leti oko podneva.

Koristite kremu sa zaštitnim faktorom od najmanje 30. Ipak, faktor zaštite 50 je najviše što je funkcionalno, tako da nema potrebe nasedati na marketinške trikove.

Redovno radite samopregled. Ukoliko primetite move mladeže ili promenu boje, oblika i veličine postojećih ili imate više od 50 mladeža, obavezno zakažite pregled kod dermatologa.

Ipak, najbolja prevencija malignog melanoma je dermatološki pregled sa dermatoskopijom.

Od čega se sastoji dermatološki pregled?

Inspekcija (premeravanje, vizuelna procena i ispitivanje pacijenta o leziji)

Pregled dermatoskopom

Biopsija promene

Patohistološka analiza promene (traženje malignih ćelija)

Pregled dermatoskopom

Šta je, zapravo dermatoskop?

Dermatoskop je aparat veličine desetak cm težak 100 g  koji mapira promene na vašoj koži.

Kako funkcioniše dermatoskop?

Prislanjanjem na kožu dermatoskop nam daje mogućnost da vidimo sve promene koje ne bi mogli da uočimo golim okom I da bolje sagledamo osobine vidljivih promena.

Dermatoskop ne nosi nikakav rizik od zračenja niti bilo kakve hemijske ili mehaničke povrede.

Dovoljno je kontrolisati se dermatoskopom na 6 meseci da biste bili potpuno zaštićeni od malignog melanoma.

Šta se još dijagnostikuje dermatoskopom?

• Proširene vene
• Mladeži
• Maligni melenom
• Telengijektazije
• Transplantati kose

U toku je kampanja da se mlađima od 18 godina zabrani korišćenje solarijuma. Odobrena su dva inovativna leka o trošku RFZO, što je smanjilo smrtnost obolelih od metastatskog melanoma. Ipak, i dalje nam nedostaje lekova za maligni melanom. Takođe,  čekanja na specijalistički pregled su do godinu dana, pri čemu se na samo zakazivanje pregleda čeka u proseku dva meseca. Postoje mnoge ažurne privatne klinike koje su prepoznale ovaj problem i prilagodile svoje kapacitete, što je olakšalo prevenciju malignog melanoma. U klinici Kragujmedik možete čak i da dobijete pregled dermatoskopom.

Od ključne je važnosti maligni melanom otkriti na vreme.

Lečenje u vidu hirurgije, zračenja ili hemoterapije,  nije efikasno ako se ne dođe na vreme. Kada je tumor deblji od  jednog milimetra veći je rizik od daljeg širenja bolesti u limfne čvorove i unutrašnje organe.

Ipak, ako se maligni melanoma otkrije na vreme, izleženja je 100%.

Ukoliko živite u Kragujevcu, imate priliku da u Poliklinici Kragujmedic zakažete pregled dermatoskopom. Uštedećete vreme, novac, a što je važnije, živce.

A najvažnije – spasićete sebi život.