Alergija. Sezonski pakao. Ne možemo da ga izbegnemo. Ali ga možemo malo rashladiti. A to možemo samo ako se potrudimo da o alergiji saznamo nešto više. Alergija je lako oboljenje koje je potencijalno smrtonosno. Alternativa nudi rešenja, ali da li ona zapravo pogoršavaju stvari? Koliko je alergija uopšte opasna? Kao i uvek, stručnjaci Kragujmedika su se potrudili da Vam razjasne zdravstvene nedoumice. Tu smo da rešavamo Vase probleme.

Šta je, zapravo, alergija?

Alergija je preosetljivost.

A šta to konkretno znači?

Imunski sistem ima svoje automatizovane odbrambene sisteme. Na njih ne možete uticati ishranom, regulisanjem sna, fizičkom aktivnošću… Zapravo, nikako. Imunski sistem reaguje samo na lekove specijalno dizajnirane da deluju na određene segmente procesa odbrane tela. Imuski sistem funkcioniše tako što se ima u memoriji supstancu koja je opasna i na koju je podešen da reaguje. Ta supstanca se zove antigen. Antigen koji izaziva alergijsku reakciju je alergen.

Ponekad, imunski sistem neku supstancu iz okoline zapamti kao naročito opasnu i ulazi u sistem preosetljivosti. Nije baš sasvim jasno zašto se to događa. Jedna od hipoteza je prevelika izloženost određenoj supstanci u uslovima odrastanja pod staklenim zvonom. Stakleno zvono nastaje kad se deca previše štite pa njihov imunski sistem ne zapamti mnogo uticaja i ne nauči da se brani. Ipak, sistem razvoja preosetljivosti nije potpuno razjašnjen.

Sta se, ustvari, događa kad imate alergiju?

Antigen za alergiju se zove allergen. U ranoj fazi, u prvih par minuta, alergen Vam aktivira Th2 B limfocite da prave IgE antitela. IgE antitela teraju mastocite i bazofile i  da luče medijatore među kojima je histamin. Histamin izaziva otok sluznice ždrela, sužavanje disajnih puteva, lučenje sluzi u disajnim putevima, zapaljenje, otok. Luće se i IL 4 i IL 5. U kasnijoj fazi, nakon par sati, mastociti u kontaktu sa istim alergenom teraju eozinofile da se skupljaju i ubijaju parasite.

Kakve sve vrste alergija postoje i kako se manifestuju?

Simptomi alergije zavise od supstance koja izaziva alergiju, od pogođenog organa i od težine alergijske reakcije.

Alergije koje postoje su:

• Alergijske reakcije na hranu ili lekove
• Alergijske bolesti dijasnih puteva
• Kožne alergijske bolesti

Simptomi i bolesti u vezi sa alergijskim reakcijama mogu biti:

Alergijske polesti disajnih puteva

Svrab nosa

Otečenost nosne sluznice

Otečenost grla

Smanjeno čulo mirisa

Anosmija (gubitak čula mirisa)

Peckanje u očima

Suzenje očiju

Svrab grla

Otok grlu

Bol u grlu

Curenje nosa

Upala srednjeg uva

Hronična upala sinusa

Gušenje

Anafilaktički šok

 

Šta može da izazove alergiju?

 

Leska – april

Breza – februar

Ambrozija – avgust i septembar

Plesni

Grinje

Prašina

Magla

Dim

Hladnoća

Sunce

Farbe

Gume

Deterdženti

Ubodi nekog insekta (stršljena)

Dlake psa

Dlake mačke

Epitel psa

Epitel mačke

Neki lekovi (penicillin)

Neka hrana:

• Kikiriki
• Mleko
• Jagode
• Susam
• Badem
• Artičoke
• Avokado

 

Alergijski rinitis

Alergijski rinitis je jako čest. Neki od njega pate svake sezone. Alergijski rinitis je upala nosne sluznice suzenje, peckanje u očima, otok nosne sluznice, svrab očiju, svrab nosa, svrab nepca, otežano disanje na nos, curenje iz nosa, gušenje… Nesanica i nervoza su česti zbog otežanog disanja na nos. Nekada je problem ležati na jednoj strani.

Kako da lečite alergijski rinitis?

Samo kortikosteroidima!

Smanjuju zapaljenje. Ne treba s njima preterivati jer mogu da stvore kandidu. Na raspolaganju su Vam bekonaz, momensa, nazoneks i još mnogi drugi.

Izbegavati kapi za nos! Mogu da izazovu reaktivni otok nakon samo nedelju dana korišćenja, koji se, opet, leči kortikosteroidima.

Astma

Astma je izuzetno česta alergijska bolest.  Izazivaju je polen, grinje, ambrozija… Javlja se gušenje, kolaps, nekad i smrt. Zavisite od pumpice. Prinuđeni ste da kontrolišete šta Vam izaziva napad u svakom trenutku jer Vam bukvalno život zavisi od toga. Kragujmedik će Vam u narednom period pisati malo više o astmi ali ukoliko imate astmu ili sumnjate da je imate, možete uvek da zakažete pregled kod pulmologa u Kragujmediku.

Alergijski konjuktivitis

Svrab, crvenilo, bol, otok kapka  su sve simptomi konjuktivitisa, odnosno, zapaljenja kapka.

Kožne alergijske bolesti

Kožne alergijske bolesti su atopijski dermatitis, urtikarija i kontaktni dermatitis. Urtikarija (koprivnjača) je kontaktni dermatitis. Kože alergijske bolesti se javljaju u kontaktu sa lekovima, celerom, paprikom, ribom, drakama mačaka, drterdžentima, gumom, farbom, pojedinim kozmetičkim sredstvima. Kod kozmetičkih proizvoda je važno uraditi probu na koži u vidu kapanja malo na koži i pratiti tokom par sati šta se dešava. Manifestuje se crvenilom, pečenjem, svrabom na koži i oralnoj sluznici. Kod dermatologa u Kragujmediku možete kad god želite zakazati pregled da Vam sve ovo malo bolje pojasni. Imajte na umu da neke kožne bolesti mogu ličiti na alergijske. Zakažite alergološki pregled u Kragujmediku i proverite šta Vas konkretno muči.

Alergijska reakcija na hranu ili lekove

Alergijske reakcije na hranu ili lekove uključuju gušenje, proliv, bolove u stomaku, gastroezofagealni refluks, crvenilo na koži u zavisnosti od vrste alergena. Takođe, mogu da se jave ukrštene alergijske reakcije, recimo, neko ko je alergičan na neku hranu može da pokazuje simptome prilikom unosa nekih biljaka.

Hitna alergijska stanja

Anafilaktički šok

Ponekad, alergijska reakcija može biti tako jaka da izazove otok ždrela, odnosno, angioedem i posledično gušenje. Anafilaktički šok je hitno stanje! Ukoliko se pacijent ne zbrine za nekoliko minuta, umreće.

Kardiovaskularni kolaps

Nestestica, lupanje srca, gušenje, zaustavljanje srca…

Kako da znate da li imate alergiju?

 

 

• javlja se nakon dodira sa uvek istim supstancama
• svrab koji ne prestaje nakon češanja ili hlađenja
• traje desetak dana ili tokom cele sezone
• češanje, kijanje i kašljanje ne olakšavaju simptome

 

Kako se alergija dijagnostikuje?

Kožna alergijaska proba

Ubrizga se malo alergena pod kožu i čeka reakcija u vidu crvenila oko beličastog otoka. Ovako može više alergena odjednom da se proveri. U Kragujmediku možete uraditi alergijsku probu kad god želite.

Provokacijski test

Pod kontrolom lekara se primeni malo alergena na koji se sumnja (hrana, lek, prašina…) pa se gleda ima li reakcije. Taman lekar može na vreme da odreaguje.

Eozinofilija

Povećani broj eozinofila u krvi se zove eozinofilija. Normalna vrednost eozinofila u krvi je od 0- 430 po mm3 krvi za odrasle osobe. U perifernoj krvi- leukocitarnoj formuli eozinofilni granulociti čine 2-4 %. Eozinofilija je najčešća upravo kod alergijske reakcije.

 

Kako se alergije leče?

 

Antihistaminici (loratadin, pressing, fenergan)

Kortikosteriodi (bekonas, momensa)

A u hitnim stanjima…

Sinopen

Adrenalin

 

Šta morate ako ste alergični?

Morate da znati konkretno na šta ste alergični.

Morate znati tačno kako Vam se manifestovala alergija i da to obavezno kažete lekaru i ako Vas ne pita! Čak i ako je u pitanju samo crvenilo.

Morate da znate sa čim ukršteno alergijski reagujete! Na primer, ako ste alergični na penicillin, onda morate da znate da ste alergični i na cefalosporine treće generacije (paliteks).

 

Kako da se ponašate kada imate jak napad alergije?

 

Zovite hitnu pomoć

Pozovite svog lekara

Izujte se

Skinute tesnu odeću

Pokrijte se ovlaš

Ne unosite vodu

Uzmite dve, tri tablete protiv alergije koje imate, koje god bile (pressing, fenergan)

Čim vidite lekara, vičite na šta ste alegrični i šta ste jeli, koje ste lekove uzimali i gde ste se nalazili kad je napad krenuo

 

Alergije nisu nimalo naivna pojava. Često se pogrešno dijagnostikuju, retko kad nestaju, mogu se javiti i kasnije tokom života, a mogu Vas i ubiti. Nikad nemojte reći da ste zdravi a samo imate alergiju. Alergija je ozbiljno stanje koje Vam može kontrolisati i otežati život. A može Vas i ubiti. Većina nas ne zna na šta smo alergični. Alergijske probe možete samo bilo kada uraditi, ne treba Vam ni uput ni ništa. Ukoliko želite, to možete obaviti kod nas u Kragujmediku. U Kragujmediku možete odabrati svog lekara koji će pratiti Vašu alergiju i tako se potpuno zaštititi. Alergiju možete i zaboraviti da imate a možete od nje i umreti. To zavisi isključivo od Vas. Puno pozdrava od Kragujmedika. Do sledećeg čitanja.