Štitasta žlezda postaje svojevrsni bauk srpske medicine. Oboljenja tiroidne žlezde su sve ćešća u Srbiji. Nezdrav način života, stresovi, loša ishrana, hemijsko i drugo zagađenje doveli su do toga da u Srbiji imamo sve više građana koji imaju neku vrstu oboljenja štitaste žlezde. Oboljenja štitne žlezde se javljaju udruženo sa najčešćim hroničnim oboljenjima. Sve češće se čuje kako osobe samoinicijativno pretpostave da je u pitanju problem sa štitnom žlezdom. Naime, oboljenja štitaste žlezde mogu da liče na mnogo oboljenja. Kragujmedik je prepoznao ovaj problem. Naši stručnjaci su pojednostavili problematiku najčešćih oboljenja štitaste žlezde i sastavili ovaj tekst. Nadamo se da će Vam ovaj tekst pomoći da bolje razumete šta se tačno dešava u Vašoj štitnoj žlezdi, na koji način da prepoznate problem, a i najvažnije: kome da se obratite. U Srbiji ne postoji zvanični registar obolelih od štitaste žlezde.   Šta treba da znamo o štitastoj žlezdi? Štitasta žlezda žlezda postoji da bi obezbedila dovoljne količine hormona T4 (tiroxin) i T3 (trijodtironin). Ovi hormoni utiču na razvoj i metabolizam.T4 nastaje isključivo u štitastoj žlezdi, dok se T3 sintetiše u žlezdi. T3 i T4 u cirkulaciji vezani za transportne globuline (TBG). Oboljenja štitaste žlezde se javljaju u 1-2% svetske populacije. Uloga T3 i T4 termogeneza oxidativni metabolizam (u mitohondrijama), međućelijski i transćelijski transport (na nivou ćelijske membrane) ubrzava razgradnju glukoze u […]